Novi konak predstavlja današnje shvatanje jednog istorijskog perioda i predstavlja jedno njegovo moguće viđenje, uzevši u obzir da potpunih podataka nema. Arhitektonski sklop nove građevine teži jednostavnom zadovoljenju potreba monaške sredine, vraća život drevnom svetom mestu i nastoji da, u praktičnom smislu, poveže i aktivira opšte savremene i lokalne istorijske arhitektonske sheme. Niz prizora iz različitih istorijskih trenutaka ospoljava se u slojevitoj strukturi, koja zapravo svedoči o sopstvenom raznovremenom poreklu i nastanku. Zato njegova pojavnost predstavlja dijahronu sliku niza prizora razvoja Banjskog manastira.
koautori - Marjan Đulinac, Aleksandar Tomić i Blagota Pešić
