1. jedan od bitnih nedostataka dosadašnjeg razvoja područja je jaka disperzija izgradnje, pretežno bez plana, ili bez očigledne ideje. Ovaj projekat stoji na stanovištu da budući plan treba da jasno opredeli zone gustine izgradnje novih objekata, jakim kontrastima koji će doprineti uspostavljanju fizionomije mesta. Takođe, ovakva intervencija bavi se koncentracijom suprastrukture, ostavljajući prirodne ambijente u što većoj meri netaknutim ili sa minimalnim promenama. Koncentracija sadržaja ne podrazumeva i koncentraciju namena, već formiranje zona u kojima određene funkcije preovlađuju.
Središnja zona koja i sada igra ulogu centra, treba da ima najveću gustinu sadržaja, dok se severmo prostire teritorija sa nižim intenzitetom izgradnje, ali drugačije konfiguracije nego što je to bilo do sada. Izgrađene strukture trebalo bi, po svom načinu grupisanja da budu bliže linearnom nizu kao tipološkoj kategoriji. Takva organizacija prostora ostavlja veći deo terena u zoni gradnje slobodnim a takođe omogućava da teritorija namenjena rekreaciji ostane netaknuta uz prihvatljiv nivo ekonomske isplativosti.
2. razvoj naselja podrazumeva dug proces koji nije lako isplanirati, s obzirom na česte i znatne izmene uslova. U takvoj situaciji, kada se planeabilnost stavlja pod znak pitanja, ovaj projekat uspostavlja mrežu generativnih tačaka, koje će svojim prisustvom obezbediti kasniji razvoj komleksa. Izbor tih punktova bitan je kako u prostornom, tako i u sadržinskom smislu. To je takođe pitanje formiranja jake fizionomije mesta, a i stvaranja kritične mase događaja koja će privući korisnike i kreirati njihovo ponašanje (atmosfera odmora). U ovom slučaju, potrebno je stvoriti uslove da određene tačke u prostoru dobiju karakter repera, u fizičkom i socijalnom miljeu.
3. koncept se, pored navedenog, zasniva na esploataciji neiskorišćenih potencijala započetih zahvata koji su nezavršeni ili prevaziđeni izmenjenim korišćenjem. Radi se, na prvom mestu o mreži saobraćajnica - kolskim i pešačkim, i njihovom povezivanju u kontinualne tokove. Takođe, radi se o nizu objekata, odmarališta i hotela, dosta velikih kapaciteta, koji bi uklapanjem u novi kontekst višeg nivoa, mogli funkcionisati bez većih intervencija (hotel Divčibare). Ovakav pristup govori o poštovanju napora generacijia graditelja i pokušaju da se on revalorizuje, ne brutalnom promenom, već izmenom okruženja i njihovim blagim prilagođavanjima.
Centar Divčibara se dogradjuje uz revitalizaciju postojećih kapaciteta. Novi objekti su koncipirani kao prizemni sa mogućnošću korišćenja potkrovnog prostora. Ostvarena je ukupna korisna površina od cca 8500 m2. Ukupna bruto-razvijena kvadratura novih smeštajnih jedinica iznosi cca 9800 m2.
koautori - Marjan Đulinac, Aleksandar Tomić, Stephano Paillocher
 
© 2017 agm.